Pet najčitanijih tekstova u 2016. godini

Da, možda malo kasnim sa objavom ovog tipa, ali neka je. Neka posluži kao pregled onoga što se najviše čitalo prošle godine ovdje, a januar još traje (nije da smo se zaista i potpuno odvojili od prošle godine, za to služi tek februar). Nekome će ovo poslužiti kao podsjetnik na ono što se možda već i zaboravilo, neko neće ni pogledati, neko će vidjeti nešto novo, nešto što se možda propustilo.

Continue reading „Pet najčitanijih tekstova u 2016. godini“

Kad fotografije određuju priču

Ovaj tekst posvećen je drugom i trećem nastavku Rigsovog romana o čudnovatoj djeci. O prvoj knjizi (Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu) već sam pisala, a sada odlučih da tome dodam i kratak pregled drugog i trećeg romana, koji nose nazive Grad pustoduha Biblioteka duša. Continue reading „Kad fotografije određuju priču“

Pet za pet

Prethodni „Pet za pet“ tekst bio je jedna prava mala svaštara, pa su se tako u njemu mogle naći i muzika i knjige i ilustracije do kojih sam dolazila na najrazličitije moguće načine i u prilično udaljenim vremenskim periodima (OVDJE možete pogledati kako je to izgledalo). Ni ovaj nije puno određeniji, a tiče se stvari koje su me pozitivno iznenadile u avgustu i septembru. Continue reading „Pet za pet“

Kad fotografije (do)pričaju priču: Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu

Iskrena da budem, dugo sam vagala da li da uzmem ovu knjigu ili ne. Istina, lijepo izgleda (fenomenalno, da se ne lažemo) i liči na istinski zanimljiv poduhvat, ali utisci mnogih ljudi koji su knjigu pročitali (Goodreads mi je ovdje bio glavni izvor informacija) i nisu bili tako obećavajući. Vagala, premišljala se, razmišljala i prelomila. I krenula sa čitanjem. I jedva ispustila knjigu. Ali i shvatila čemu prethodno spomenuti utisci. Malo zbunjujuće? Pa da krenemo. Continue reading „Kad fotografije (do)pričaju priču: Dom gospođice Peregrin za čudnovatu decu“